Територија на којој је 30-их година XИX века почела да се формира Буковичка бања имала је све потребне природне предуслове да баш овде настане једна од најлепших и најпосећенијих бања у Србији.
Омеђена Орашачким брдом на североистоку, Букуљом (696 м) и Венчацем (657 м) на југу и Рисовачким брдом на истоку, данас удаљена од Београда 76 км, а некада 12 км од железничке станице у Међулужју, са низијским климатом и примесама блажег планинског поднебља, богата шумом и минералном водом, Буковичка бања је на себе скренула пажњу најпре болесника и туриста, а потом и државе, која је током XИX и почетком XX века у њу уложила много више него и у једну другу бању у Србији.
Први разлог који је утицао да баш овде настане бања био је обиље минералне воде. Извори минералне воде простиру се на територији од села Бање, преко Врбице, Даросаве, Прогореоца па све до села Рудоваца, али и као стона и као лековита вода најпознатија је постала кисела вода из села Буковика, недалеко од варошице Врбице.
Други важан моменат за развој бање била је клима. Смештену у средишњем делу Шумадије, у североисточном подножју планине Букуље, на надморској висини од око 250-270 м, Буковичку бању карактерише регионални тип климата средњег дела Шумадије са специфичним варијететом субалпске климе. На основу вишегодишњег осматрања (1931-1960) може се рећи да овде влада умерена, и по човечији организам погодна клима – зиме су релативно хладне, јесени топлије од пролећа, а лета умерено топла.
Са средњом годишњом температуром од 10,6°С и средњом јулском температуром од 21,3°С, са минералном водом, умереним ваздушним струјама и побрђем Аранђеловачке котлине, богатом шумом (која истовремено штити рејон од јаких ветрова, умањује нагле промене времена и чини да ваздух буде богат озоном), овај крај је имао све природне предуслове за развој бањског туризма.
Аутор текста: Зорица Петровић Стопић
