Пећина Рисовача се налази у истоименом брду са десне стране речице Кубршнице, на самом улазу у Аранђеловац, 75 км од Београда. Откривена је случајно, приликом експлоатације камена, а прва научна испитивања започела су 1953. године.
Детаљи
У старијем каменом добу, у времену од пре 50.000 до пре 35.000 година, у пећини Рисовачи је своје склониште налазила једна ишчезла људска врста. То су неандерталци, први умни људи, вешти ловци и сакупљачи плодова, који су у овде оставили трагове свог постојања – алатке од камена и кости.
У моћним пећинским наслагама истраживачи су пронашли хиљаде фосилних остатака изумрлих животињских врста које су пре више десетина хиљада година насељавале ове просторе – пећински медвед, пећински лав, пећинска хијена, јелен оријаш, степски носорог, степски бизон, тур, зебрасти коњић…

У подземном лавиринту посетиоце чекају занимљива изненађења. Призор породице окупљене око ватре оживљава тренутак из свакодневице наших далеких рођака. У тмини пећинских шупљина препознају се неке животињске врсте које су, са леденим добом, заувек нестале са лица Земље…
Посебан утисак на публику оставља накит необичне лепоте и разноврсних облика који је вода створила у пећинским каналима и собама.
У пећини Рисовачи и данас неко живи. Поред инсеката и зглавкара, пећину насељавају и слепи мишеви-потковичари, а у рисовачку фауну убраја се и ендемски инсекат из рода Trechus sp, драгоцено научно откриће.
Као важно археолошко налазиште Рисовача је проглашена културим добром од великог значаја. Због природних особености пећина и околни простор су заштићени као природно добро од изузетног значаја, тј. споменик природе.









