Омеђен Орашачким брдом на североистоку, Букуљом (696 м) и Венчацeм (657 м) на југу и Рисовачким брдом на истоку, данас удаљен од Београда 76 км, а некада 12 км од железничке станице у Међулужју, са низијским климатом и примесама блажег планинског поднебља, богат шумом и минералном водом, Аранђеловац је на себе скренуо пажњу најпре болесника и туриста, а потом и државе, која је током XIX и почетком XX века у његов развој уложила много више него и у једну другу бању у Србији.
Буковичка бања
Први разлог који је утицао да баш овде настане бања био је обиље минералне воде. Извори минералне воде простиру се на територији од села Бање, преко Врбице, Даросаве, Прогореоца па све до села Рудоваца, али и као стона и као лековита вода најпознатија је постала кисела вода из села Буковика, недалеко од варошице Врбице.
Други важан моменат за развој бање била је клима. Смештену у средишњем делу Шумадије, у североисточном подножју планине Букуље, на надморској висини од око 250-270 м, Буковичку бању карактерише регионални тип климата средњег дела Шумадије са специфичним варијететом субалпске климе. На основу вишегодишњег осматрања (1931-1960) може се рећи да овде влада умерена, и по човечији организам погодна клима – зиме су релативно хладне, јесени топлије од пролећа, а лета умерено топла. Са средњом годишњом температуром од 10,6°С и средњом јулском температуром од 21,3°С, са минералном водом, умереним ваздушним струјама и побрђем Аранђеловачке котлине, богатом шумом (која истовремено штити рејон од јаких ветрова, умањујe нагле промене времена и чини да ваздух буде богат озоном), овај крај је имао све природне предуслове за развој бањског туризма.
Данас је Буковичка бања призната туристичка дестинација.
Туристичка понуда Аранђеловца обухвата здравствени туризам, који се допуњује излетничким, конгресним и ловним туризмом. Велики значај за развој туризма у овом делу Шумадије имају и могућности за излетничке и едукативне посете. Близина културно-историјских знаменитости: Рисовачка пећина, Бакића двори на планини Венчацу, Марићевића јаруга у Орашцу, црква брвнара у Даросави, црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу, руднички манастири као и Опленац и Топола – пружају могућност едукативних посета, док уређене шетне стазе у парку Буковичке бање и оне које воде до врха планине Букуље (око 5 км), као и близина вештачког акумулационог језера богатог рибом (пастрмка, шаран, сом и клен), пружају велике могућности за развој рекреативног туризма.
Са оваквим туристичким потенцијалом Буковичка бања има све могућности да поново буде једна од најбоље уређених и најпосећенијих бања у Србији.