Oзначена је као место договора народних првака о подизању устанка против Турака и проглашења Карађорђа за врховног вожда.
Детаљи
У Марићевића јарузи је 2/14. фебруара 1804. године одржан je „Збор у Орашцу“ на коме се окупило између 200 и 300 устаника, који су донели одлуку да се подигне устанак против турске власти и изабере Ђорђе Петровић-Карађорђе за вођу устанка.
Поводом 150. годишњице подизања Првог српског устанака, 1954. године у њој је подигнута Спомен чесма, постављене три мермерне плоче, са леве и десне стране су уклесана по четири реда из народне песме „Почетак буне на дахије“, а у средини исписано да је „На овом месту је подигнут Први српски устанак 15.2.1804.године“.
Касније је додат високи рељеф Вожда Карађорђа, рад вајара Раје Николића , а 15. фебруара 2002. године , када се први пут прослављао Дан државности републике Србије, откривен је рељеф „Заклетва устаника“ рад вајара З. Миладиновића и М. Рашића.







