Фонтана у Парку, детаљ који је Аранђеловац приближавао изгледу европских градова

Парк Буковичке бање уређен је по пројекту инг. Александра Костића, тридесетих година XX века. По његовој замисли, на платоу испред великих степеница код хотела Старо здање подигнут је и водоскок, који је тридесетак година касније преуређен у фонтану.

Половином шездесетих година XX века наш академски сликар Александар Ђоновић осмислио је културно-уметничку манифестацију – Смотру [југословенске] уметности „Мермер и звуци“. Захваљујући овој манифестацији, која се од тада редовно одржава, наш парк је данас обогаћен мермерним скулптурама и представља један од најлепших парковских простора у земљи.

Међутим, општинске власти су, у исто време када је заживела манифестација, дошле на идеју да осавремене изглед парка заменом водоскока уметничком фонтаном. Пројекат фонтане урадио је наш познати уметник Миодраг Гојковић, 1965. године.

Фотографија разгледнице, из приватне колекције Владимира Јовановића из Венчана

Фонтана је урађена у облику стилизоване барске флоре, у кованом бакру, са куполом у форми одсечка лопте изаткане од стаклених призми. На ободу куполе, између стаклених призми, налазе се млазнице које, под притиском воде, кружно покрећу целу форму. У централном делу куполе налазе се вертикалне млазнице у облику прстена које образују централни букет воде. Млазнице су се налазиле и на периферији базена, уоквирујући овај водени спектакл.

Фонтана је одмах била и осветљена разнобојним рефлекторима који су смештени испод саме фонтане. Рефлектори са жутом и тиркиз зеленом светлошћу, распоређени по рубу базена, наизменично се пале и гасе у смеру казаљке на сату (супротно раду фонтане), док се светла рубин црвене и жуте боје смењују у њеном централном делу. Овако уређена фонтана у парку Буковичке бање подсећала је на чувену „Магичну фонтану“ у Барселони, израђену 1929. године. Био је то још један детаљ који нас је приближио изгледу европских градова.

Фотографија разгледнице, из приватне колекције Владимира Јовановића из Венчана

Бањска управа је посебну пажњу одувек посвећивала уређењу цветне рунделе која окружује базен фонтане. Геометријске шаре формиране од разнобојног али увек складно одабраног цвећа, заједно са фонтаном давале су елегантан изглед овом, централном делу парка Буковичке бање. Гојковићева фонтана, не само да краси парк, већ више од пола века бањским посетиоцима пружа и дашак свежине у врелим летњим данима.

Мада је уметник Миодраг Гојковић сумњао у трајност фонтане, јер пројекат технички није испоштован у потпуности, његова фонтана и данас представља украс парка Буковичке бање. За то можемо да захвалимо и чуварској служби која је, крајем прве деценије XXИ века, спречила крађу бакарног цвета, централог дела фонтане. Том приликом фонтана је оштећена, бројне стаклене призме разбијене али је ово уметнчко дело Миодрага Гојковића, захваљујући ангажовању надлежних, обновљено и враћено у функцију.

И данас Аранђеловчани могу бити поносни на фонтану, рад нашег познатог и признатог уметника Миодрага Гојковића чије су фонтане красиле и друге градове Србије.

Аутор текста: Зорица Петровић Стопић, виши кустос Народног музеја у Аранђеловцу.