Детаљи

Тада настају и први планови за уређење парка, просечене су прве парковске стазе и завршено пошумљавање територије, отворени нови извори минералне воде који су уређени као извори за пијење воде (извор „Кнез Михаило“) или као бањска купатила („Талпара“ и „Ђулара“). Тада започиње и балнеонасеобинска изградња: хотел „Старо здање“ (1868-1872), „Парно купатило“ (1875). Почетком ХХ века у парку је подигнут и Павиљон „Књаз Милош“ као прва фабрика за флаширање минералне воде. Почетком ХХ века парк Буковичке бање није заостајао за најлепшим бањским парковима Европе.

Нова балнеонасеобинска изградња током тридесетих година XX века донела је и ново уређење парка. Хотел „Шумадија“, „Отворено купатило“ и „Затворено купатило“ изграђени су по пројекту архитекте Гојка Тодића, док је парк Буковичке бање реконструисан по пројекту инжењера Александра Крстића. По овом пројекту парк је уређен по угледу на француске паркове, а своју геометријску форму задржао је све до данас. Последње планове за реконструкцију и ревитализацију парка урадио је Институт „Кирило Савић“, крајем прошлог века.

У Парку је смештено 77 скулптура направљених од белог венчачког мермера које су настале на манифестацији Смотра уметности „Мермер и звуци“, од 1966. године до данас. Због својих културних вредности парк Буковичке бање је најпре, 1998. године, проглашен за непокретно културно добро – просторно културно историјску целину, док је као арборетум, заштићен као природно добро од великог значаја, 2011. године.