Приликом истраживања нових извора минералне воде у парку Буковичке бање ископан је један базен који су гости дуго користили као хладно бањско купатило.
Детаљи
Њега су лекари препоручивали болесницима „којима су живци много раздражени“. Увиђајући да посетиоци радо користе ово неуређено купатило, бањска управа је, половином ХIХ века, одлучила и уредила га: са свих страна базен је попатошен дрвеним талпама по којима је купатило добило назив „Талпара“ или „Дашчара“. О томе су писале и дневне новине, 1851. године:
“Тако исто и у Буковику, при извору тамошње киселе воде, горњиј извор, који је пре три године пронађен и мало само за купатило приуготовљен био, направљен је, по наредби попечитељства внутрењи дела, боље и удобније, и то у два оделенија купатила, даскама преграђена, да у једно време може за употребљење оба пола служити.” Крајем ХIХ века, купатило је добило и дрвене кабине за пресвлачење.
У оквиру нове балнеонасеобинске изградње, половином тридесетих година ХХ века, „Талпара“ је поново преуређена и више се није користила као купатило, већ само као извор за пијење воде. До извора се силазило низ степенице, а вода се могла захватити на две чесме из којих је минерална вода истицала без престанка. Изнад самог извора направљен је мозаик сачињен од керамичких плочица са натписом „Талпара“.
Последње преуређење извора извршено је деведесетих година ХХ века, када су чесме постављене у нивоу земљишта, а од старог мозаика остао је видљив само део са геометријским мотивима.




